TheOrder_250

Vojni i Bolnički red Svetog Lazara iz Jerusalema

SOUS LA HAUTE PROTECTION DE MONSEIGNEUR LE COMTE DE PARIS, DUC DE FRANCE, CHEF DE LA MAISON ROYALE DE FRANCE
PROTECTEUR SPIRITUEL : SON EMINENCE LASZLO CARDINAL PASKAI OFM, PRIMAT EMERITE DE HONGRIE
MAGNUS XLIX MAGISTER CITRA ET ULTRA MARIA, PRÆCEPTOR BOIGNACI:
S.A.R. LE PRINCE CHARLES-PHILIPPE D’ORLEANS, DUC D’ANJOU

 

Istorija Reda

Karta sveta(8 vek)

Karta sveta(8 vek)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Francuski vitezovi u Akkonu (12 vek)

Francuski vitezovi u Akkonu (12 vek)

 

 

 

 

 

 

 

 

Krstaši u Askalon (1153)

Krstaši u Askalon (1153)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Louis d’ Orléan

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Louis Stanislas-Xavier, Grof de Provence, Vojvoda d’Anjou 43è Veliki Majstor (1773-1814)

Louis Stanislas-Xavier, Grof de Provence, Vojvoda d’Anjou 43è Veliki Majstor (1773-1814)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Orden Read Svetog Lazara i Nase Gospe Mon Karmel (18e vek)

 

 

 

 

 

 

 

 

1100 Boduan 1er, Francuski Kralj de Jerusalem

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vitez prilikom molitve (12e siècle)

 

 

 

 

 

 

 

 

1er croisade pape Urbain II Clermont

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1148 siège de Damas

 

 

 

 

 

 

 

Statut le plus ancien de l’Ordre (12e siècle)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Cathédrale d’Orléans

 

 

 

 

 

 

 

 

Serment du 49e Grand Maître

 

 

 

 

 

 

 

Déclaration historique de protection temporelle à la cathédrale d’Orléans

Pre krstaskih ratova, postojala je u Jerusalemu, izvan zidine svetog grada, bolnica za leprozne , koja je bila pod zastitom sveca Svetog lazara.Posto su bili pod juridikcijom Patrijarha Grcko-Melkitskog iz Jerusalima, bolnicari su u to vreme bili monasi iz Jermenije pod zastitom Sveca Vasilija Ostroskog.Red Svetog Lazara se upravio razvio iz ove bolnice van zidine Jerusalema.

Za razliku od drugih vojnih I religioznih redova koji su nastali u Svetoj Zemlji kao sto su redovi Sveti Jovan, Hram ili Sveta Marija Teutonska koji su bili pod zastitom Latinske Crkve, Red Svetog Lazara je bio pod juridikcijom Crkve sa Orijenta.U odsustvu Patrijarha Grcko- Melkitskog, Veliki Majstor Reda Svetog Lazara je bio veliki dostojnik arhiepiskop Jermenije.

Nakon sto su krstaski vitezovi zauzeli Jerusalem 1099, vitezovi koji su se razboleli od leper, dolsi pod zidine Jerusalema da se lece u Bolnicu Sveti Lazar, pojedini vitezovi su ostali pod okriljem manastirske zajednice, ali I dalje dosledni svom viteskom pozivu. U 12 veku Vitezovi Hospitalci su usvojili pravila sveca Svetog Augustina. Tim cinom se definitivno oblikuje  identitet Read Svetog Lazara. On je potvrdjen kao Vonji I Hospitalski red ukazom Pape Aleksandra IV u aprilu 1255.

Hospitalci Svetog Lazara lecili su leprozne, ali morali su da prime I bolesne vitezove drugih redova. Na taj nacin su Templari obezbedili da ce njihovi clanovi ako obole biti primljeni I leceni u Bolnicu Svetog Lazara.

Nakon sto je Saladin zauzeo Jerusalem 1157, vojni planovi , akcije I napadi Vitezova Hospitalaca Svetog Lazara su ucestaliji. Oni ucestvuju pri zauzimanju utvrdjena San Zan Dakr 1911. Vitezovi Hospitalci su se takodje borili rame uz rame sa vojnicima Cara Frederika II de Hohenstamfena, Kralja Jerusalema , tokom svog krstaskog rata 1227. 1244 vitezovi su imali herojsku ulogu  u fatalnoj bici kod Gaze.

Zatim uz Kralja Francuske, Vitezovi Svetog lazara ucestvuju u borbi kod Damiet, kao I u bici kod  Mansura (1249).Tokom opsade San Zan DAkre 1291, oni su uz Vitezove drugih redova koji sun a herojski nacin odbranili poslednje Hrsicansko utvrdjenje na Istoku.

Ogranci Reda se pojavljuju u mnogim zemljama: Francuska, Engleska, Skotska, Nemacka, Madjarska, Spanija, Italija, Svajcarska, Holandija, itd. 1154, Kralj Francuske, Lui VII daje Redu Svetog Lazara Kraljevski zamak  Boanji pored Orleana.

Nakon gubitka svih svojih poseda u Svetoj Zemlji, Red se obnavlja I siri u Evropi, I Veliki Majstor, brat Tomas de Sanvil, nastanjuje se u  Boanji, koji ce ovim cinom postati I zvanicno sediste Reda sve do Francuske revolucije.

Da bih ih zastitio od bilo kakvih kradja I neprijatnosti, 1308, Kralj Ferancuske , Filip IV Lepi, preuzima celokupnu zastitu Reda Svetog Lazara, sto se posle uspostavilo kao nasledje da svaki buduci Kralj Francuske bude zastitnik Reda Svetog Lazara. Iz svog sedista, iz Boanjia, Veliki Majstor upravlja I razvija ogranke Reda po celoj Evropi stavljajuci prvenstveno akcenat na negu leproznih. Ovaj milosrdni I bolnicki aspect reda je vrlo cenjen sto je rezultiralo brojnim donacijama I kuca legata koje su omogucile Redu da izgradi znacajnu mrezu za pomoc leproznima. Svake druge godine tokom prolsave praznika Pantekot, Veliki Majstor okuplja savet Vitezova u ovaj maleni grad Orlean koji je postao evropsko sediste Reda Svetog Lazara.

Tokom 14 I 15 veka, Vitezovi razvijaju svoje bolnicke aktivnosti, dok se njihove vojne aktivnosti takodje afirmisu. Oni sun a strani Kralja Francuske took Stogodisnjeg rata; pojedini vitezovi su se cak borili I uz Jovanku Orleanku. Medjutim Red Svetog Lazara, mora na kraju 15 I 16 veka da se suoci sa brojnim poteskocama.

1517, Prior od Kapu se odvaja od glavnog reda iz Boanjia, I formira svoju odvojenu granu Reda, koja je 1572, pripojena Redu Sveti Moris I Lazar, pod juridikcijom Grofova iz Savoje. U Engleskoj, Kralj Henri VIII, kada je prekinuo veze sa Katolickom crkvom 1534, prispaja sva materijalna dobra I posede svom Kraljevstvu.

U Francuskoj, zahvaljujuci  naslednoj zastiti Kraljeva Francuske, Red Svetog Lazara je izbegao bilo kakve konfiskacije I pljacke. Veliki Majstori iz Boanjia igraju znacajnu ulogu u Kraljevstvu. Upravo je bio takav slucaj sa Fransoa Salviati (1578 – 1586), koji je uz pomoc Henrija VIII odrzao medjunarodni znacaj I uloga Reda , ili Emar de Klermon de Saste ( 1593 – 1603) koji je bio kao Veliki Majstor Vice Admiral I Kraljev licni pratilac.

1607, Kralj Henri IV osniva Red Nasa Gospa Od Mon Karmel, I poverava  1608, staresinstvo Velikom Majstoru   Reda Svetog Lazara Markizu De Nerestanng. Unija ova oba Reda pod jednim Velikim Staresinstvom je potvrdjena ukazom  Kardinala Vandoma, izaslanika Pape  u Francuskoj, od 5 juna 1668, podsecajuci  I potvrdjujuci privilegije , milosrdja  dodeljni  Redu Svetog Lazara. Ujedinjeni Redovi imaju odlican zajednicki zivot sve do 1788, skoro vek I po, bez ikakvih trzavica I konfuzija. Od 1779, svaki Red regrutuje svoje vitozove pod svojim insignijama.

1612, ratni brodovi objedinjeni pod zajednickom zastavom Reda uzimaju ucesce u ekspedicijama u Nigeru. 1666, pod rekonstrukcijom francuske mornarice koju je zahtevao Kralj Luj XIV, Redovi Svetog Lazara I Nase Gospe Mon Karmel,  formirali su vojnu flotu pod zastavom Reda u maticnoj luci San Malo. Ova flot asastojala se od 10 fregata.

Ovi naoruzani brodovi sa Vitezovima Reda su vrlo brzo angazovani u borbi protiv  engleza. U maju 1666, Vitez de Groslije , komandant fregate “ Sveti Lazar” stradao je tokom borbe nakon sto je uspesno odbio napad troje engeskih ratnih brodova. U Aprilu 1677, Vitez de Sis preuzima komandu  eskadrile od cetiri fregate , kada su u maju mesecu tokom plovidbe naleteli na jednog engleskog gusara. Nakon dvocasovne borbe gusar je ubijen ali je I vitez nastradao. Konacno u decembru 1667, Redovi osnivaju u Parizu Pomorsku Akademiju.

Oslanjajuci na energican rad ujedinjenih Redova koji su pokazali svoju efikasnost I strucnost hospitalaca, Kralj Luj XIV poverava 1672 Vitezovima Svetog Lazara I Redu Nase Gospe od Mon Karmel administraciju I upravljanja nad svim leproznim kolonijama I bolnicama u Kraljevstvu. Ujedinjeni Redovi na ovaj nacin fromiraju pravo ministarstvo zdravlja sve do 1963.

Pod velikom upravom Markiza  Danzoa ( 1693- 1720), Redovi dozivljavaju preporod I oni se sire po raznim zemljama: Spanija , Napulj, Saksonija, Poljska, Svedska, Danska, Skotska kao I medju Hriscanima sa Istoka koji su verni Redu I korenima Reda Svetog Lazara.

Posle Vojvode od Orleana, prvi Princ po krvnoj liniji, koji nastoji da se vrate strozija verska pravila u Red je Princ Lui od Francuske- Vojvoda de Beri I buduci Kralj Luj XVI,koji  je uveden u Red 1757. Razlike izmedju skupstine svestenstva  Francuske I ujedninjenih Redova  dovelo je Papu da promeni svoj ukaz  >Milittariun Ordinum Institutio< od 10 decembra 1772.

Vojvoda od Beri koji je postao Kralj Francuske, podnosi ostavku na poziciju Velikog Majstora I njegov brat Grof od Provanse   buduci Luj XVIII ga nasledjuje na funkciju Velikog Majstora 1773.

Propisom od 21 januara 1779 Novi Veliki Majstor razdvaja ranije ujedinjene Redove. Red Nase Gospe od Mon Karmel je od tada rezervisan samo za ucenike Vojne Akademije. Poslednja promocija je obavljena 1787 I naziv Akademija je ukinut. Kralj Luj XVI 1788 zgradu Vojne Akademije poklanja Vitezovima Reda Svetog Lazara. Dogadjaji iz 1789 sprecili su Red da nastavi  sa svojim aktivnostima. Nije bilo primanja novih clanova prilokom praznika Svetog Lazara kao sto je ranije bila prakdsa, I revolucionarna  vlada konfiskuje sva materijalna dobra I imovinu Reda 1791, ukljucujuci I sediste Reda u Boanji. Grof od Provanse odlazi u emigraciju odakle nastavlja da upravlja Redom I prima u Red nove clanove. 1799, prima u Red Cara pavla Prvog iz Rusije I buduceg Cara Aleksandra Prvog. Cineci istu stvar 1808 za Kralja Gustava IV iz Svedske. Nakon toga, mnogi Hriscani koji nisu katolici su primljeni  u Red kao pocasni Vitezovi, cime se pokazuje poseban aspect Reda, a to je Jedinstvo Hriscana.

1814, kada se Kralj Luj XVIII vratio u Francusku, Red Svetog Lazara ponovo zauzima mesto tj.svoj polozaj u drzavi, medjutim Kralj ne preuzima uplravljanje Redom vec se zadovoljava ulogom Zastitnika Reda. Ostajuci veran Redu, Luj XVIII nije nista cinio kako bi vratio stari sjaj Redu ( ovaj  stav moze da se objasni na sledeci nacin: Grof od  Provanse dok je jos uvek bio u emigraciji, koristio je veliku kolicinu novca  reda za svoje licne svrhe, tako da kad je postao Kralj, dozvolio je Redu I Vitezovima da nastave sa svojim aktivnostima , cak I je I Kralj bio na mnogim plakatima sa rstom Svetog Lazara, ali ovo je svakako radio kako ne bi morao da vraca dugove ,  tako da nije ni podsticao sirenje I pregrupisanje Reda kao sto su cinili prethodni Kraljevi.

Nakon njegove smrti 1824, njegov naslednik  Kralj Sarl X postaje zastitnik Reda. Redom upravlja Savet Vitezova koji je predvodjen Vitezovima Du Prat- Taksis, koji je bio glavni vitez Reda, uz podrsku Barona Silvestre vicnog na oruzju koji je bio I istoricar Barona Dasijea, ali i igumana Pikoa koji je ujedno bio I Kapelan saveta.

Luj XVIII, Zastitnik Reda, izgleda da nije dozvolio bilo kakvo imenovanje  novih Vitezova, dok je pod zastitom Kralja Sarla X izvrseno deset novih nominacija, a cak I dve promocije novih vitezova svedoce o ozivljavanju Reda.

Tokom Revolucije 1830, Vitezovi Svetog Lazara izgubili su svog trenutnog zastitnika , Kralja Sarla X, koji je bio primoran na izbeglistvo. Savet Oficira kojem pripadaju Grof D Albinjak I komandant Markiz D Otisamp, obracaju se za pomoc svom duhovnom zastitniku Patrijarhu Grcko- Melkitskom. Patrijarh Maksimos III prihvata da preuzme zastitu Reda. Na ovaj nacin red se ponovo vratio svom prvobitnom zastitniku kao sto je I bilo na samom pocetku kada je Red I nastao. Sve je ovo podsetilo vitezove na duhovnu vezu sa Svetom Zemljom, zatim zastitu koju uzivaju od francuskih kraljeva , kao I povezanost sa Svetom Stolicom , sto redu daje ogromnu istorijsku I duhovnu dimenziju. ( Vitezovi su u to vreme bili svesni  daje bilo vrlo tesko uvesti u Red Vitezove koji nisu bili katolicke vere, kao I njihovo prihvatanje od strane Romanske Crkve koja se drzala Latinskih obreda).

Izbor Patrijarha, Grka katolika je vrlo vazna epizoda za istoriju Reda. Vitezovi Hospitalci Svetog lazara se na ovaj nacin povezuju na ponizan nacin sa svojim poreklom sa Istoka.

Od 1844, oni ucestvuju u mnogim vaznim poslovima u okviru svojih novih obaveza. Rec je o rekonstrukciji manastira Mon Karmela pored Jerusalema. Ovaj vazan projekat je preusmerio I ujedinio energiju svih clanova Reda Svetog Lazara u drugoj polovini 19 veka.

Ova angazovanje se fokusira na dva cilja: pronaci svoje korene  I poreklo u Svetoj Zemlji I usmeriti svoje hospitalsko delovanje na pracenje I cuvanje hodocasnika. Ovaj povratak kuci I korenima ohrabrili su I komisija kojusu cinili Grof Mon Motalember, Alfred de Vinji, Alfons de Lamartin, Aleksandar Dima I Viktor Igo.

Ova komisija koja je bila sastavljena da  bi se prikuplajla sredstva, objavila je jedan ukaz 1844 koji precizira: <…… Od nasih krstaskih ratova red Hospitalaca Svetog Lazara, koji je nastao u Palestini  od prvih vitezova saputnika Gofroa, zarad nasih sunarodnika ranjenih daleko od svoje domovine, pridruzili su se redu Karm, I sacuvali su hriscanski, ljudski I francuski duh od prvog dana osnivanaj reda..>.

Tokom ovih godina,novo izabrani vitezovi pridruzuju se Savetu vitezova , koji su uzivali podrsku mnogih patrijarha  a sve u cilju odrzavanja Reda.

1910, Patrijarh Cirih VIII ponovo uspostavlja kancelariju reda u Parizu, I sva desavanja Reda idu preko ove kancelarije. Posle rata  od 1914- 1918 Red se siri u Francuskoj, Spaniji I Holandiji, ali I van Evrope, u SAD I Kanadi.

1933, Velika Uprava je obnovljena I Fransoa Burbonski , Vojvoda od Sevilje, preuzima upravljanje pod privremenom titulom genera-potpukovnik.

Vitezovi Svetog Lazara razvijaju I prosiruju svoje hospitalske usluge sirom Svete Zemlje u okviru svojih akcija sirenja I razvijanja reda ( Jerusalem, Alep, Damask).

U decembru 1935, Generalni Savet se okuplja u Francuskoj I Vojvoda od Servilje je izabran za Velikog Majstora. Red nastavlja svoj medjunarodni razvoj obnavljajuci I okupljajuci bivse vitezove , tacnije u Nemackoj Princ Ferdinand de Hohenzollern, u Bohamiji Princ Sarl de Svatzenberg, u Rumuniji Kralj Karol II, u Bugarskoj Kralj Boris III.

Novi Priori sa prestiznim imenima , omogucili su pravi preporord  I ozivljavanje Reda u okvirima Hospitalskih delatnosti kao I u jedinstvu hriscana, sto je I osnova delovanja Reda.  Tradiciju koju je uspostavio Grof iz Provanse da se imenuju pocasni Vitezovi Reda koji nisu bili katolici senastavlja. Uprava Reda I Duhovni  zastitnik Reda  su katolici ali clanovi mogu da pripadaju drugim veliki hriscanskim religijama. Pravila I statute su modifikovani u ovom duhu I dozvoljavaju odnedavno da I dame pristupe Redu u znak secanja na Sestre Svetog Lazara koje su uz Vitezove Hospitalce negovale leprozne.

Tokom drugog svetskog rata, Red Svetog Lazara organizuje od 1940 korpus sanitetskih vozila za francuski front. Tokom okupaije , red okuplja volontere pod nazivom  “ Volonteri  Read Svetog Lazara” koji spasavaju mnogobrojne zivote tokom bombardovanja Normandije I okoline Pariza . Humanitarni I patriotski rad reda je prepoznat od francuske vlade 1945 I 1947 godine, I za sve zasluge Red dobija Ratni Krst.

Nakon sukoba I rata, vitezovi Svetog Lazara vracaju se svojim hospitalskim akcijama kao I radu na ujedinjenju svih hriscana. Zbog ovoga su I nacinjeni sporazumi sa Pol Folero kako bi se nastavila borba protiv lepre, otvaraju se dispanzeri sirom Afrike, cak je I stvoreno I jedno selo u Senegalu u Djifongoru, u okviru eksperimentalnog programa. Postujuci humanitarian rad ali I ujedinjenje hriscana , Red Svetog Lazara prima Alberta Svajtzera kao Viteza. Doktor I pastor Lambarene ce se pridruziti Redu I humanitarnim projektima  kroz Afriku. Zbog svog humanitarnog rada, Red Svetog Lazara je dobio priznnja mnogobrojnih zemalja : Bolivija 950, Kanada 1963, Austrija 1977, Hrvatska 1992 I Madjarska 1993.

12 septembra 2004 Red Svetog Lazara iz Jerusalema je ponovo povratio svoj legitimitet koji je imao pre 1830. Takoreci , tog ddana se odigrao istorijski cin u katedrali u Orleanu. Princ Sarl Filip od Orleana koji je izbaran vece pre toga od strane Saveta Reda , je posta 49 Veliki Majstor Vojnog I Hospitalskog Reda Svetog Lazara iz Jerusalema.  Imenovao ga je Kardinal Paski, Primat Madjarske , ucvrscujuci na ovaj nacin I vezu sa Svetom Stolicom.

Ova ceremonija je krunisana I  svecanim proglasenjem od strane jedinog predstavnika Francuske Kuce Kraljeva , grofa od Pariza, Vojvode Francuske , koji je ovim cinom ptvrdio nasledje koje mu je ostavljeno od Kralja Filipa IV Lepog a to je titula “Zastitnika Vojnog I Hospitalskog reda Sveti Lazar iz Jerusalema”. Ovim cinom je princ Sarl Filip od Orelana postao Zastitnik Reda.

Ovim datumom se navrsava naizmenicna zastita koju je imao Red od Francuske, Svete Stolice I grcko Melkitskih patrijarha.

Njegove  hospitalske akcije, koje se karakterisu kroz konstantnu povezanost izmedju onih koji pomazu I onih kojima je pomoc neophodna , pokazuje da je Red sacuvao svoj prvobitan poziv a to je lecenje leproznih, ali Red razvija I druge hospitalske akcije sirom centralne Evrope kao I pruzanje podrskemladim ljudima  iz vecih gradova koji su ugrozeni na bilo koji nacin.

Nakon svog ucesca u pruzanju pomoci zrtvama tsunamija , u zajednickom akcijama  sa Zajednicom Oceva Salezijana, clanovi Reda Svetog Lazara se trenutno fokusiraju oko velikog projekta , a to je borba protiv manjka vode u zemljama koje su u razvoju.

Trenutno Red Svetog Lazara  je rasprostranjen u 24 zemalja, na svim kontinetima.

 

www.saint-lazare.org

www.oslj.org