Žalfija – Sam naziv žalfije (lat. Salvia officinalis) na latinskom Salvia potiče od reči salvare, što znači spasiti, izlečiti, jer su je još stari Rimljani veoma koristili u lečenju raznih bolesti, a officinalis znači lekovit. Na engleskom reč za žalfiju sage, označava mudrost, a koristili su je za stimulisanje koncentracije, za povećanje pamćenja, a smatra se da dorinosi i dugovečnosti.

Ruzmarin – Aromatični ruzmarin je još jedan u nizu lekovitih „bisera“. Stari Grci su ga posvetili boginji Afroditi, mađarska kraljica Elizabeta koristila za podmlađivanje, a kod nas je nezaobilazan detalj na svadbama. Od davnina se veruje da njegove iglice ublažavaju bol, pa su ga drevni narodi stavljali na rane. Uspešno pomaže i kod malokrvnosti, naročito kod dece, popravlja apetit i raspoloženje, poboljšava rad želuca, smiruje nervozu, otklanja strah.

Rukola je zeleniš poprilično specifičnog, biberastog ukusa, sa listovima koji podsećaju na lišće hrasta. Veoma je zdrava, kalorijska vrednost joj je svega 5 kalorija po jednoj porciji. Neke od zdravstvenih koristi rukole uključuju smanjen rizik od raka, zdrave kosti i poboljšan vid. Rukola sadrži antioksidantksna svojstva i dobra je za zdravlje kože. Takođe pomaže u jačanju funkcija mozga, poboljšava metaboličke funkcije, apsorpciju minerala i jača imuni sistem. Rukola je korisna i za kontrolu telesne težine.

Bosiljak – U našim krajevima bosiljak opravdano važi za lekovitu i „svetu“ biljku. Bosiljku se zbog lekovitosti u mnogim krajevima i religijama pridaje izuzetan značaj. Zbog svog slatkastog i prijatnog mirisa jedan je od omiljenijih začina u mnogim prefinjenim kuhinjama sveta, pogotovo u italijanskoj i francuskoj kuhinji. Bosiljak sadrži u velikom procentu eterična ulja (linalol, estragol ili campher). U listovima ima ugljičnih hidrata, proteina, vitamina A i C i kiselina (oleanol i ursol).

Peršun listaš otvara apetit, pospešuje probavu, smanjuje nadimanje i grčeve u stomaku. Povoljno deluje na cirkulaciju krvi, pa se preporučuje srčanim bolesnicima. Upotrebljava se i u kozmetici i proizvodnji mirisa. Od eteričnih ulja najviše je zastupljen apiol, zatim sedanolid, limonen, selinen i drugi. Čaj od peršuna pospešuje rad bubrega i jetre i pomaže pri izlučivanju kamenca. Listovi su mu bogati vitaminom C. Sveži list peršuna ukras je mnogim jelima, a dodaje se pri kuvanju na kraju pripreme da što manje izgubi od mirisa, arome i ostalih korisnih sastojaka.

Francuski peršun – Zove se još i kovrdžavi peršun, zbog specifičnog izgleda listova. Ima blaži ukus nego obični, italijanski peršun. Koristi se u kozmetici, kulinarstvu, kao ukrasna i lekovita biljka. U kulinarstvu se češće koristi kao začin. Osim u kuhinji peršun se dosta koristi i u medicinske svrhe zbog svog diuretskog delovanja. Kineski i nemački stručnjaci preporučuju ga za snižavanje visokog krvnog pritiska. Kod ujeda komaraca dobro je zgnječiti malo peršuna i utrljati u kožu jer će to smanjiti svrabež. Ukoliko želite isprobati njegovu lekovitost, najbolje je konzumirati čaj od peršuna jednom do tri puta dnevno.

Origano (Origanum vulgare) za većinu ljudi predstavlja nezamenljiv dodatak picama, pa ga zbog toga mnogi nazivaju “pica-biljka”. Međutim, ova začinska biljka veoma je zastupljena u grčkoj, španskoj, italijanskoj i turskoj kuhinji. Potvrđeno je da je esencijalno ulje origana najjači poznati biljni antiseptik. Origano ima i izuzetno razvijenu antioksidativnu aktivnost, što je vrlo važno u borbi protiv slobodnih radikala kod oboljenja srca i moždanog udara.

Mirođija – Poznata začinska biljka mirođija (Anethum graveolens), kod nas odavno odomaćena, potiče iz centralne Azije. Cela biljka i plod imaju karakterističan prijatan začinski i aromatičan miris i ukus, ali je lek, zapravo, zreo plod, a ne lišće iako se koristi u obilatim količinama. U zrelim plodovima nalazi se najveća koncentracija lekovitih i aromatičnih materija, ali su ovi sastojci u zavidnim količinama raspoređeni i u listovima i žutim cvetovima.

Majčina dušica poznata kao lek za mnoge bolesti, začin i konzervans. Onima koji pate od čestih upala bronhija, sekreta u plućima, imaju slabu probavu i neredovnu stolicu ili imaju reumatske bolove često se kao pravi spas nudi majčina dušica. Ova dragocena biljka koristi se i kao začin jelima i kao konzervans, jer ima jako antiseptičko dejstvo. Stoga ne čudi što je omiljena u narodnoj medicini, a cenjena je i kao medonosna vrsta.