Paradajz – Zahvaljujući obilju likopena i vitamina C, paradajz (Solanum lycopersicum) po mišljenju stručnjaka predstavlja hranu protiv starenja. Ova dva sastojka potvrđeni su saveznici u borbi protiv slobodnih radikala, pri čemu likopen održava tkiva mladim i elastičnim, a vitamin C kao antioksidans jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade. Udruženi predstavljaju saveznike lepote i mladosti.

Čeri paradajz zajednički je naziv za sve sorte i hibride ovog povrća koji daju male plodove. Veličine su kao krupna trešnja, pa otuda i potiče njihov naziv, s obzirom na to da na engleskom jeziku reč cherry znači trešnja. Najčešće je crvene boje, ali može biti i narandžast, žut ili bordo. Takođe, njegov ukus varira od kiselkastog do slatkastog. Čeri paradajz doprinosi zdravlju i lepoti kože, pre svega zahvaljujući vitaminu C koji učestvuje u izgradnji kolagena, proteina neophodnog za formiranje vezivnog tkiva.

Krastavac je vrsta zeljastih biljaka iz porodice bundeva(Cucurbitaceae). Koristi se u ljudskoj ishrani kao povrće. Krastavac je izuzetno bogat mineralima, a posebno kalijumom. Krastavac je poznat kao namirnica koja dobro deluje na zdravlje celog organizma. U sebi sadrži većinu vitamina koji su potrebni organizmu tokom dana. Vitamini A, B i C koji se nalaze u krastavcu, poboljšavaju imunitet i obezbedjuju telu neophodnu energiju.

Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Boranija (Phaseolus vulgaris) se preporučuje za ishranu zbog svojih bioloških i lekovitih sastojaka. Ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama. Boranija se mora kuvati, pošto nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za dijetalnu ishranu i deci i trudnicama. Boranija je veoma korisna namirnica i dobar prirodan antioksidans, kao i lek za prevenciju i lečenje raznih bolesti. Na organizam boranija deluje slično insulinu, a deluje i na izlučivanje otrovnih materija iz organizma.

Šargarepa je jedno od najzdravijih povrća, jer sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka. Kao hrana koristi se u celom svetu. Ima antimikrobno (antibiotičko) dejstvo. Šargarepa je dvogodišnja povrtna biljka, a za ishranu se koristi njen koren. U sebi sadrži dosta vitamina i minerala, a zbog antioksidanskog dejstva veoma povoljno deluje na organizam. Ispitivanjima je utvrđeno da šargarepa ima ulogu kao čistač organizma od štetnih materija nastalih lošom ishranom i dejstvom zagađene sredine i raznih zračenja.

Paprika – Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata paprika, ili mala prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje, a po očuvanosti korisnih sastojaka najbolja je sveža. Sirova paprika, kao i spremljena u jelima, pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba. Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.

Tikvica je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva (Cucurbitaceae), čiji se plod koristi u ljudskoj ishrani. Tikvica je uzgojeni kultivar tikve(bundeve). Ovo povrće sadrži veoma malu količinu kalorija (17 kalorija na 100 grama) i kao takvo se preporučuje dijetama za mršavljenje. Osim toga, prirodni je diuretik, pa se u narodnoj medicini koristi za izbacivanje suvišne tečnosti iz organizma, a veruje se i da snižavaju holesterol i pročišćavaju krv, a takođe poboljšava i koncentraciju. Sadrži znatne količine vitamina C.

Blitva (Beta vulgaris var cicla) je izuzetno korisna povrtarska biljka, srodnica je spanaća i uzgaja se zbog izuzetno hranljivog lišća. Kultivisane su dve vrste, tako da je lepeza jela koja mogu da se naprave znatno šira nego od spanaća. Blitva je izuzetno delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokalorične namirnice, kao i sve lisnato povrće. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine.

Spanać je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta povrtarska biljka. Spada u lisnato i cvetasto povrće. Zbog velikog prisustva obilja minerala i vitamina, spanać zovu “kraljem povrća”. Samo u sto grama ima oko 1.400 miligrama mineralnih sastojaka. Spanać je izvanredan izvor vitamina C i beta karotena. Za zadovoljavanje dnevnih potreba dovoljna je šolja kuvanog spanaća.

Rotkvica – Njeno latinsko ime Raphanus sativus znači kultivisani kupus. Rotkvica ima antibakterijska i antigljivična svojstva. Pomaže kod bolesti disajnih puteva, posebno kod kašlja i astme. Izvanredan je lek protiv žutice, jer normalizuje proizvodnju bilirubina. Kao prirodan diuretik uklanja višak tečnosti iz organizma.

Raštan, raštika (Crambe maritima) – višegodišnja biljka sa velikim plavičasto-zelenim sočnim listovima. Male je hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela sadrži 27 kalorija. Bogati je vitaminom C. Raštan sadrži supstance koje aktiviraju kreiranje enzima u jetri i na taj način pomaže neutralizaciji kancerogenih ćelija.

Zelena salata je bogata mineralima – kalijumom koji jača imunitet i blagotvorno deluje na nerve, bubrege i srce, obiluje kalcijumom koji deluje protivupalno i od izuzetne je važnosti za kosti, mišiće, nerve, te natrijumom, zaduženim za regulaciju vode u organizmu i stvaranje sone kiseline u želucu. Sadrži umerenu količinu gorčine i limunske kiseline, koje poboljšavaju apetit i probavu. Salata se veoma jednostavno priprema.

Grašak – Među brojnim mahunarskim biljkama grašak (Pisum sativum) je jedna od najkorisnijih i najlekovitijih. Plod je mahuna, uglavnom prava i na krajevima zašiljena, 4-11 cm dugačka. Sveži plodovi sadrže zavidne količine vitamina C i E, koji se sušenjem gube, ali zato osušeni sadrže obilje vitamina B1, B2 i B3, vrlo važnih za metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti.

Mladi luk je prava vitaminska bomba koja vas čuva od raznih bolesti i jača vaše zdravlje. Bilo da ga jedete svežeg ili kao dodatak jelima, mladi luk vaš organizam obogatiće, osim vitaminima, mnogim mineralima, ali i fitohemikalijama, što ga čini jednom od najzdravijih namirnica. Ako posmatramo količinu vitamina A i C, kalcijuma i magnezijuma kod ove biljke, mladi luk slobodno možemo nazvati eliksirom zdravlja!